Nadlanu.com Slučaj službenice RTS-a
Zašto je Petra Cvijić još uvek na platnom spisku nacionalne medijske kuće?
Link
U okviru protesta “Jedan od pet miliona”, u vreme emitovanja drugog Dnevnika RTS-a, 16. marta, demonstranti SzS predvođeni liderima opozcije Boškom Obradovićem i Draganom Đilasom upali su u zgradu Radio-televizije Srbije tražeći da se uključe uživo u program.
Deo javnosti osudila je upad u prostorije nacionalne medijske kuće, dok opozicionari smatraju da je RTS vlasništvo svih građana Srbije čije “održavanje” plaćaju, te da bi stoga u svoju kuću mogli da uđu i konačno provere kako se novac koji u nju ulažu troši. Jer, vaše je pravo da znate sve.
Daniel Pinter Dženi, nekadašnji spiker RTV-a, na svom blogu, javno je prozvao sadašnju vlast i čelnike RTS-a, na čijem se platnom spisku, uprkos činjenici da već sedam godina ne radi na nacionalnoj televiziji, našla i Petra Cvijić.
Građani su želeli da uđu u svoju kuću, jer RTS je zaista njihova kuća, pošto oni plaćaju njeno izdržavanje. Građane je policija izbacivala iz njihove kuće, pa se logično postavlja pitanje ko je u toj kući dobrodošao, a ko nije. Oni koji je plaćaju očigledno nisu dobrodošli, a oni koji su plaćeni novcem tih istih građana jesu. A za šta su plaćeni ti koji su dobrodošli i koje policija ne hapsi i ne izbacuje iz zgrade RTS-a? Neki od dobrodošlih plaćeni su za rad, a za neke se ne zna zašto su plaćeni. Jedan od takvih primera je nekadašnja spikerka ove kuće Petra Cvijić.
Petru Cvijić upoznao sam 2001. godine, kada se trbuhom za kruhom iz Užica preselila u Novi Sad i zaposlila u RTV Vojvodina, gde sam tada, kao diplomirani pravnik, bio šef spikerima u Informativnom programu. Spoznavši odmah njen talenat, pristojan izgled i savršeni govor, predložio sam urednicima da je angažuju za Dnevnik u 17 časova, koji sam tada vodio. Bio je to početak njene karijere. Držala se mene kao mače za mama mačku, jer sam joj pomagao, bila je više gladna nego sita, a za uzvrat joj nisam tražio ništa. Kako to obično biva, sa prvim javnim pohvalama za njen rad, brzo se uzoholila, smetalo joj je što joj ja, kao šef spikerima, određujem koje termine vesti će da čita, pa smo se posvađali i ona me je istukla u kantini RTV Vojvodina pred svima, a ja sam se žalio, preko štampe, da me koleginica tuče. Kao neko ko je 1999. godine bio istaknuti član ratnog štaba RTV Vojvodina, radio pod NATO bombama, rizikujući i svoj život za tu kuću, nisam zaista mogao da istolerišem takvo ponašanje i dao sam otkaz u RTV Vojvodina.
A Petra i ja smo pre toga, pune dve godine bili toliko dobri, da smo zajedno kupovali i vibratore u seksi šopu, pored toga što smo radili, stanovali zajedno i delili dobro i zlo.
Uglavnom, zahvaljujući meni, pokojni Aleksandar Tijanić ju je video na RTV Vojvodina, pošto je naš Dnevnik prenosio i beogradski RTS i odveo je u Beograd da tamo čita vesti. I tamo je pregazila kolima čoveka na pešačkom prelazu sa smrtnim ishodom. Oslobođena je krivice. Na malom ekranu ne pojavljuje se od nemilog događaja 2012. godine a i dalje je na platnom spisku RTS-a. Postavlja se pitanje šta ona tamo već sedam godina radi, koji joj je opis novog radnog mesta za koji prima platu iz budžeta. I koliko još takvih Petri Cvijić ima u toj kući, iz koje vlast izbacuje i tuče građane koji je plaćaju? – napisao je Pinter.
Petru Cvijić upoznao sam 2001. godine, kada se trbuhom za kruhom iz Užica preselila u Novi Sad i zaposlila u RTV Vojvodina, gde sam tada, kao diplomirani pravnik, bio šef spikerima u Informativnom programu. Spoznavši odmah njen talenat, pristojan izgled i savršeni govor, predložio sam urednicima da je angažuju za Dnevnik u 17 časova, koji sam tada vodio. Bio je to početak njene karijere. Držala se mene kao mače za mama mačku, jer sam joj pomagao, bila je više gladna nego sita, a za uzvrat joj nisam tražio ništa. Kako to obično biva, sa prvim javnim pohvalama za njen rad, brzo se uzoholila, smetalo joj je što joj ja, kao šef spikerima, određujem koje termine vesti će da čita, pa smo se posvađali i ona me je istukla u kantini RTV Vojvodina pred svima, a ja sam se žalio, preko štampe, da me koleginica tuče. Kao neko ko je 1999. godine bio istaknuti član ratnog štaba RTV Vojvodina, radio pod NATO bombama, rizikujući i svoj život za tu kuću, nisam zaista mogao da istolerišem takvo ponašanje i dao sam otkaz u RTV Vojvodina.
A Petra i ja smo pre toga, pune dve godine bili toliko dobri, da smo zajedno kupovali i vibratore u seksi šopu, pored toga što smo radili, stanovali zajedno i delili dobro i zlo.
Uglavnom, zahvaljujući meni, pokojni Aleksandar Tijanić ju je video na RTV Vojvodina, pošto je naš Dnevnik prenosio i beogradski RTS i odveo je u Beograd da tamo čita vesti. I tamo je pregazila kolima čoveka na pešačkom prelazu sa smrtnim ishodom. Oslobođena je krivice. Na malom ekranu ne pojavljuje se od nemilog događaja 2012. godine a i dalje je na platnom spisku RTS-a. Postavlja se pitanje šta ona tamo već sedam godina radi, koji joj je opis novog radnog mesta za koji prima platu iz budžeta. I koliko još takvih Petri Cvijić ima u toj kući, iz koje vlast izbacuje i tuče građane koji je plaćaju? – napisao je Pinter.
Inače, početkom 2016. godine Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je oslobodio nekadašnju voditeljku RTS-a optužbi da je svojim automobilom udarila Slobodana Bajića(73) 9. januara 2012. godine, koji je preminuo od zadobijenih povreda jer nije dokazano da je izvršila krivično delo.
Ceo tekst možete pročitati na sledećem linku.
http://danielpinterdzeni.blogspot.com/2019/03/ko-je-sve-na-platnom-spisku-rts-i-zasto.html?m=1
Autor: Nadlanu.com
Foto: Privatna arhiva
Foto: Privatna arhiva
No comments:
Post a Comment