Bečejski mozaik Dženi Pinter
Osvrt na proslavu Dana grada Bečeja
Osvrt na proslavu Dana grada Bečeja
Osvrt na proslavu Dana grada
Poštovana redakcijo! U današnjim uslovima galopirajuće demokratizacije svih sfera života, kada je u Srbiji svakom dopušteno da javno iznese svoje mišljenje, neka to bude dopušteno i meni.
Dakle, razočaran sam i utučen.
Zbog čega, ili zbog koga, pitate se sigurno. Zbog opštine Bečej, dakako.
Prošlog leta, kada je prvi puta proslavljen novouspostavljen praznik opštine Bečej, bio sam pozvan da budem muški deo voditeljskog para manifestacije, uz Izabelu Varga, čuvenu glumicu, koja je program vodila na mađarskom, dok sam ja govorio na srpskom jeziku, kako i dolikuje višejezičnoj sredini, kao što je to naša mala varoš.
Bez lažne skromnosti mogu da konstatujem da smo posao uradili maksimalno profesionalno i dobro, što meni nije predstavljalo nikakav napor, s obzirom na to da u takvim i sličnim angažmanima imam bogato iskustvo, a prošao sam i edukaciju za taj posao, iako sam po osnovnoj vokaciji diplomirani pravnik.
Od opštine Bečej za uloženi trud i rad nisam dobio nikakvu satisfakciju, ni moralnu u vidu jednog ljudskog HVALA, ni materijalnu, u vidu čak ni najskromnijeg honorara. Nisam to ni očekivao, da budem iskren, jer sam rođeni Bečejac, Bečej smatram svojim gradom, a među svojima se neke stvari podrazumevaju i ne moraju nužno da se izreknu. Tako je barem u svetu kojem ja pripadam.
Neka bude zabeleženo i to da sam se čak i obukao o sopstvenom trošku i to po poslednjoj modi, iskreno želeći da manifestacija i sa te strane bude na vrhunskom nivou. Prosto, stalo mi je do svog grada, a i navikao sam da, kada se prihvatim nekog posla, bilo kog i bilo kakvog, dajem sve od sebe i ništa ne prepuštam slučaju. Izgaram. Pored toga, navikao sam u životu i da držim zadatu reč i da je nikad ne gazim.
A prošle godine sam obećao pre svega sebi, a i Bečeju da ću se ove godine potruditi da svojom energijom, idejama i ostalim resursima, koje sam akumulirao za ove 33 godine, koliko živim i razvijam se, doprinesem da Proslava praznika našeg grada bude još lepša, veća, skladnija i pompeznija.
Ali avaj, opština me je ove godine zaboravila. Verovatno slučajno, iz puke zaboravnosti i dementnosti nekoga ko je sedeo u koordinacionom timu Proslave. Ne želim da verujem, odbijam da verujem da je neko namerno, iz malopalanačke zlobe jednostrano pogazio prošlogodišnji dogovor da ove godine napravimo još veći šou, na radost i veselje građana našeg grada.
Šokirao sam se kada sam ove godine posmatrao dešavanja na stejdžu druge po redu proslave, koja je ove godine, srećom, iz samog epicentra grada, gde se održavala lane, premeštena na livadu kraj reke Tise, pa je utoliko i manji broj ljudi posmatrao u biti prilično dobar program, čiji je sklad, nažalost, bio do neke mere prilično narušen jednim parom građana, koji se sticajem nekih čudnih okolnosti, našao u sebi nesvojstvenoj poziciji i ulozi voditelja programa centralnih manifestacija.
Umesto da prošlogodišnji hepening sa elementima pravog pravcatog evropskog karnevala ove godine bude inspiracija za još veći događaj, uz angažman još većih profesionalaca i zvezda, utisak je da je ove godine došlo do podbačaja i deklasiranja Proslave praznika opštine Bečej, pre svega zbog problematičnog izbora voditelja. Možda nisu imali vremena, ni volje da održe preko potrebne probe, možda im to nije palo ni na pamet, ali verujem da bi uz samo nekoliko proba sve to izgledalo mnogo profesionalnije, ili barem manje neprofesionalno. Nije sramota učiti.
Ali, avaj, nije se setio opštinski koordinacioni tim ovogodišnje proslave da među građanima Bečeja postoje edukovani ljudi, koji su prošli iscrpnu obuku za voditeljsko-spikerski posao i to kod doajena i doajenki tog zanata u Vojvodini i da su oni bili spremni da izdvoje svoje vreme i pomognu amaterima, koji bi hteli da budu voditelji da se, što se kaže, malo išlifuju u pogledu fonda reči, a pogotovo u pogledu dikcije i impostacije glasa. Dobili bi čak i osnovni modni savet da se, za ime sveta, nigde na svetu na binu u večernjim satima ne izlazi u dnevnim odevnim kombinacijama, niti u odevnim kombinacijama u kojima se subotom prepodne ide na pijacu, pa makar ta bina bila i na livadi kraj reke.
Nigde, osim u Bečeju ovog leta gospodnjeg.
Prethodni redovi se mogu uzeti i kao svojevrstan priručnik, ako dogodine nekom padne na pamet da za voditelja treće Proslave imenuje svoju baba-ujnu, šurnjaju, ili prija-tetku.
Kažem, na sam program minule proslave niko dobronameran ne može da ima zamerke, prateće manifestacije su takođe veoma uspele, a najspektakularniji je bio prvi Adrenalin fest, u sklopu treće centralne večeri, koji je u naš grad ove godine doneo duh preko potrebne urbanosti, okupivši na jednom mestu najznačajnije metal grupe Srbije. Te nedelje, 1. avgusta, je mladost u našem gradu trijumfovala, sirova i iskrena energija prohujala poput vihora i snažno prodrmala veliki broj građana, koji su te večeri u Domu kulture posmatrali ovaj urbani event.
Sa skoro posustalom nadom i dalje verujem da će ovakvi događaji, kao što je Adrenalin fest, postati praksa, a ne izuzetak u našem gradu, koji vapi za mladalačkom energijom, kao žedan za vodom.
Zbog čega, ili zbog koga, pitate se sigurno. Zbog opštine Bečej, dakako.
Prošlog leta, kada je prvi puta proslavljen novouspostavljen praznik opštine Bečej, bio sam pozvan da budem muški deo voditeljskog para manifestacije, uz Izabelu Varga, čuvenu glumicu, koja je program vodila na mađarskom, dok sam ja govorio na srpskom jeziku, kako i dolikuje višejezičnoj sredini, kao što je to naša mala varoš.
Bez lažne skromnosti mogu da konstatujem da smo posao uradili maksimalno profesionalno i dobro, što meni nije predstavljalo nikakav napor, s obzirom na to da u takvim i sličnim angažmanima imam bogato iskustvo, a prošao sam i edukaciju za taj posao, iako sam po osnovnoj vokaciji diplomirani pravnik.
Od opštine Bečej za uloženi trud i rad nisam dobio nikakvu satisfakciju, ni moralnu u vidu jednog ljudskog HVALA, ni materijalnu, u vidu čak ni najskromnijeg honorara. Nisam to ni očekivao, da budem iskren, jer sam rođeni Bečejac, Bečej smatram svojim gradom, a među svojima se neke stvari podrazumevaju i ne moraju nužno da se izreknu. Tako je barem u svetu kojem ja pripadam.
Neka bude zabeleženo i to da sam se čak i obukao o sopstvenom trošku i to po poslednjoj modi, iskreno želeći da manifestacija i sa te strane bude na vrhunskom nivou. Prosto, stalo mi je do svog grada, a i navikao sam da, kada se prihvatim nekog posla, bilo kog i bilo kakvog, dajem sve od sebe i ništa ne prepuštam slučaju. Izgaram. Pored toga, navikao sam u životu i da držim zadatu reč i da je nikad ne gazim.
A prošle godine sam obećao pre svega sebi, a i Bečeju da ću se ove godine potruditi da svojom energijom, idejama i ostalim resursima, koje sam akumulirao za ove 33 godine, koliko živim i razvijam se, doprinesem da Proslava praznika našeg grada bude još lepša, veća, skladnija i pompeznija.
Ali avaj, opština me je ove godine zaboravila. Verovatno slučajno, iz puke zaboravnosti i dementnosti nekoga ko je sedeo u koordinacionom timu Proslave. Ne želim da verujem, odbijam da verujem da je neko namerno, iz malopalanačke zlobe jednostrano pogazio prošlogodišnji dogovor da ove godine napravimo još veći šou, na radost i veselje građana našeg grada.
Šokirao sam se kada sam ove godine posmatrao dešavanja na stejdžu druge po redu proslave, koja je ove godine, srećom, iz samog epicentra grada, gde se održavala lane, premeštena na livadu kraj reke Tise, pa je utoliko i manji broj ljudi posmatrao u biti prilično dobar program, čiji je sklad, nažalost, bio do neke mere prilično narušen jednim parom građana, koji se sticajem nekih čudnih okolnosti, našao u sebi nesvojstvenoj poziciji i ulozi voditelja programa centralnih manifestacija.
Umesto da prošlogodišnji hepening sa elementima pravog pravcatog evropskog karnevala ove godine bude inspiracija za još veći događaj, uz angažman još većih profesionalaca i zvezda, utisak je da je ove godine došlo do podbačaja i deklasiranja Proslave praznika opštine Bečej, pre svega zbog problematičnog izbora voditelja. Možda nisu imali vremena, ni volje da održe preko potrebne probe, možda im to nije palo ni na pamet, ali verujem da bi uz samo nekoliko proba sve to izgledalo mnogo profesionalnije, ili barem manje neprofesionalno. Nije sramota učiti.
Ali, avaj, nije se setio opštinski koordinacioni tim ovogodišnje proslave da među građanima Bečeja postoje edukovani ljudi, koji su prošli iscrpnu obuku za voditeljsko-spikerski posao i to kod doajena i doajenki tog zanata u Vojvodini i da su oni bili spremni da izdvoje svoje vreme i pomognu amaterima, koji bi hteli da budu voditelji da se, što se kaže, malo išlifuju u pogledu fonda reči, a pogotovo u pogledu dikcije i impostacije glasa. Dobili bi čak i osnovni modni savet da se, za ime sveta, nigde na svetu na binu u večernjim satima ne izlazi u dnevnim odevnim kombinacijama, niti u odevnim kombinacijama u kojima se subotom prepodne ide na pijacu, pa makar ta bina bila i na livadi kraj reke.
Nigde, osim u Bečeju ovog leta gospodnjeg.
Prethodni redovi se mogu uzeti i kao svojevrstan priručnik, ako dogodine nekom padne na pamet da za voditelja treće Proslave imenuje svoju baba-ujnu, šurnjaju, ili prija-tetku.
Kažem, na sam program minule proslave niko dobronameran ne može da ima zamerke, prateće manifestacije su takođe veoma uspele, a najspektakularniji je bio prvi Adrenalin fest, u sklopu treće centralne večeri, koji je u naš grad ove godine doneo duh preko potrebne urbanosti, okupivši na jednom mestu najznačajnije metal grupe Srbije. Te nedelje, 1. avgusta, je mladost u našem gradu trijumfovala, sirova i iskrena energija prohujala poput vihora i snažno prodrmala veliki broj građana, koji su te večeri u Domu kulture posmatrali ovaj urbani event.
Sa skoro posustalom nadom i dalje verujem da će ovakvi događaji, kao što je Adrenalin fest, postati praksa, a ne izuzetak u našem gradu, koji vapi za mladalačkom energijom, kao žedan za vodom.
S poštovanjem,
Daniel Pinter, dipl. pravnik
Video:
Proslava Dana grada Bečeja - Ruža Magdi, Varga Izabela, Daniel Pinter
Video:
Proslava Dana grada Bečeja - Ruža Magdi, Varga Izabela, Daniel Pinter
No comments:
Post a Comment