Srbi na privremenom radu u inostranstvu ( Moja slovacka avantura )
Dana 13.septembra 2017. Godine, krenuo sam sa grupom radnika iz Srbije na privremeni, tromesecni rad u Slovacku u grad Nitra, preko agencije `` Express Staffing `` iz Backog Petrovca, koja na lizing iznajmljuje domace radnike tamosnjim fabrikama. Taj angazman sam nasao hitno, preko oglasa prethodnog dana I za nekoliko sati ugovorio polazak, zato sto imam I madjarski pasos, pa je procedura oko mog angazmana bila veoma jednostavna, tacnije nikakva procedura nije bila ni potrebna, osim sto su mi iz agencije objasnili da se na put krece sutradan I kad I odakle krece organizovani prevoz autobusom. Tako je I bilo.
Vec sam u autobusu postao svestan da je drustvo sa kojim sam krenuo na put vrlo saroliko, a kasnije cu saznati da je svakog na ovaj put naterala neka muka, kao I mene. Muka koja je mene saterala da se za jedan dan odlucim I ekspedujem na put u Slovacku nije bila toliko finansijske, koliko melodramske prirode I odnosila se na probleme sa bivsim drugom Antalom Skendzicem, poznatog javnosti po ucescu u prvoj sezoni Velikog brata I , na zalost, po zlocinu koji je posle toga pocinio.
Posle cetvoromesecnog boravka u Nemackoj i neuspesne aplikacije za azil, od juna do septembra meseca 2017. sam, naime, ponovo bio u Srbiji, uz kraci boravak u Ljubljani I Berlinu na odmoru tokom avgusta meseca. Za sve to vreme, nastavljeni su problemi sa mojim bivsim drugom Skendzicem, koji je nekako uvek uspeo da sazna kada sam I gde u Srbiji, verovatno preko neke opcije na pametnom telefonu. O verbalnim I vizuelnim detaljima ovih problema necu da pisem, previse su mucni, a i javnost je o njima vec obavestena preko medija prosle godine.
Nasao sam se, dakle, na putu za Slovacku u sarolikoj grupi od nas 30-ak ljudi iz Srbije. Odrediste nam je bio grad Nitra, jedan od vecih u Slovackoj. U tom sarolikom drustvu, sastavljenom od mladih i starih, parova I pojedinaca I pojedinki , pristigao sam u Nitru oko 2 ujutro narednog dana, 14. Septembra. Autobus se parkirao ispred neke zgrade na kojoj je crvenim, svetlecim slovima ispisano HOTEL NITRA.
Tu smo se, nas tridesetak, iskrcali I receno nam je da cemo sacekati koordinatore iz agencije preko koje smo dosli da nas smeste u hotel. Dakle, tu cemo ziveti narednih meseci. Iz agencije su brzo dosli I rekli da parovi imaju pravo da budu smesteni u dvokrevetne sobe, ostali u cetvorokrevetne. Tu sam ja vec mobilisao svoje posustale sklonosti za organizaciju I socijalizaciju, pa sam odmah predlozio dvojici momaka, za koje sam jos tokom puta procenio da su korektni I jednoj zeni, koja je dosla sama, da se nas cetvoro prijavimo za jednu sobu. Oni su pristali I nasa soba ce biti jedina mesovita musko/zenska soba u celom hotelu, izuzimajuci sobe u kojoj su bracni I vanbracni parovi. Vec pri ulasku u sobu, shvatio sam da tu nece biti reci ni o kakvoj komociji, jer em je soba objektivno mala, em je po tri ugradjena ormara bilo jasno da je ona trokrevetna, ali da su nadlezni u nju ugurali jos jedan krevet i ucinili je cetvorokrevetnom. Smestaj je bio tako organizovan, na bazi apartmana. Svaki se sastojao od dve sobe, jedne dvokrevetne za parove i jedne cetvorokrevetne za samce I samice. Zajednicki je bio mali degazman, frizider, toilet I tus kabina. Kuhinja u apartmanima nije postojala, postojala je jedna zajednicka u prizemlju hotela i jedna na prvom spratu. I te dve kuhinje su koristili svi radnici u hotelu, koji je imao 5 spratova i po osam apartmana na svakom spratu. Prilicna guzva. Takodje su postojale I tri ves masine I dve susilice za ves u donjoj kuhinji, takodje za ceo hotel. Te tri ves masine, od kojih jedna malo-malo pa nije radila, bice mesto na kojem ce se najcesce ukrstati putevi ‘’ gostiju ‘’ ovog neobicnog hotela u predgradju Nitre. Ljudi su tesko suprezali nestrpljenje, pa I iritaciju sto ne mogu da stignu na red da operu svoj ves, ali su se nekako uzdrzavali od otvorenog ispoljavanja medjusobne netrpeljivosti, jer je svima nad glavom neprestano visila pretnja otkazom, pa posle I expresne deportacije iz Slovacke. A svi su tu, je li tako, dosli da ostanu do kraja, da rade I zarade. A sto se rada tice, on se odvijao u fabrici televizora I soniplejstejsna `` Foxconn `` na drugom kraju grada. Mi na jednom, a fabrika na drugom kraju grada. Put od smestaja do fabrike je trajao otprilike 45 minuta I podrazumevao je promenu dva gradska prevoza. Taj put je bio skopcan sa brojnim rizicima, jer je radnika koji su isli na posao bilo otprilike duplo vise od kapaciteta jednog gradskog autobusa, u stampedu smo morali da kidisemo na ulazna vrata kad se otvore, prilikom cega je jedan radnik pretrpeo ozbiljnu povredu. Pao je I slomio ramenu kost. Posto se agencija preko koje smo dosli oglusila o misljenje lekara da je povreda takva da se taj covek mora hitno operisati, nego ga je ostavila da sa takvom povredom lezi u hotelskoj sobi sedam dana, zbog cega je covek morao da pozove I svog advokata I neke slovacke medije, nakon cije intervencije je tek operisan, agencija je morala, da bi izbegla tuzbu I velike troskove, da mu ponudi nagodbu. Mislim da mu je isplaceno nekih 4000evra na ruke , posle cega se vratio u Srbiju.
Elem, posao u fabrici je bio jednostavan, monoton I slabo placen. Ali samo za radnike iz Srbije. Radili smo za satnicu od 2,7 e na sat. Sklapali smo novi model soniplejstesna 4, namenjen trzistu od Nove godine. Radnici iz Srbije su, dakle, imali ubedljivo najmanju satnicu za isti posao, koji su radili i radnici iz Slovacke I drugih zemalja, clanica EU. Uz to su i stalno bili pod pretnjama I ucenama pre svega ljudi iz agencije, koja se zvala `` ' Express Staffing `' i imala sediste u Backom Petrovcu u Srbiji, dok je u Slovackoj prostorije imala pri fabrici `` Foxconn `` u kojoj smo radili. Takozvani koordinatori iz te agencije davali su otkaze ljudima po nahodjenju I po izmisljenim krivicama I u tom slucaju su ih momentalno vracali u Srbiju. Ljudi su se plasili, jer sa srpskim pasosima koje su posedovali, nisu imali mnogo izbora. Za cas su mogli biti deportovani. Meni je, zbog toga sto sam drzavljanin EU, u agenciji odmah ponudjen pocetni ugovor na 2 godine, drugi ne znam kakve su ugovore potpisali ( svi su bili ispisani na slovackom jeziku, pa ih nismo ni razumeli ), ali meni nije padalo na pamet da pod tim uslovima I za satnicu od 2,7 evra boravim I radim tamo duze od tri meseca, koliko sam planirao. Zavoleo sam tu ekipu radnika sa kojom sam dosao, bilo mi je prijatno sa njima u drustvu, pa sam odlucio da u Slovackoj I u tom hotelu I u toj fabrici na radu ostanem koliko I oni I podelim sa njima tromesecnu sudbinu. Osim sto smo mukotrpno radili, bogami smo se lepo I zabavljali, kako na liniji za sklapanje Sony-ja, tako i u onom nesrecnom gradskom prevozu na putu na posao I nazad I u hotelu Nitra. Mnogo smo pevali, u slobodno vreme zajedno kuvali, jeli I umereno pili alcohol. Moralo je umereno, jer je tolerancija na alcohol u fabrici za radnike iz Srbije bio nula.
Ne znam da li je to vazilo I za druge radnike, ali znam da uslovi rada nisu bili isti za sve. Ni po ceni rada, a ni po samom radu. Na primer, svima nam je mnogo isla na zivce izvesna zena po imenu Jana, Slovakinja, koja se samo setala po pogonu, zapisivala neke brojke sa monitora I kuvala sebi kafe. Imala je titulu `` lidera ``, a mi smo je, ne bez razloga, zvali – Lenshtina. Jer, zaista je lenshtina i dzabalebarovicka. Takvih kao ona nije bilo mnogo, ali ih je bilo.
Koordinatori iz agencije `` Express Staffing `` iz Backog Petrovca su sistematski, tokom sva tri meseca, sprovodili politiku nipodastavanja, pa I zlostavljanja radnika iz Srbije. Dolazili su u hotel kad god bi im palo na pamet, cak I u vreme odmora, ulazili u sobe po nahodjenju ne mareci da li neko spava I odmara se da bi proverili slobodnim njuhom da li je neko pusio, sto je bilo zabranjeno I kaznjavalo se sa 50e od plate, a sebi su dozvolili, posebno muski clanovi te agencije, da se mesaju I u privatni zivot radnika.
Tako su upali u sobu jednog mladog para, doduse nevencanog da bi im saopstili kako su ``culi `` da njih dvoje vise nisu u vezi, pa ce ih zbog toga premestiti u sobe za samce I samice, dakle u cetvorokrevetnu.
Jednu drugu devojku su vratili u Srbiju, jer je slucajno ostala u drugom stanju, pa kao nece oni iz agencije da preuzmu odgovornost za tu trudnocu. Po hotelu su svuda polepili obavestenja o tome sta je sve zabranjanjeno I kolika ce kazna da se naplati za krsenje tih zabrana.
Jednog coveka od 70 godina su vratili u Srbiju zbog starosti, samo ne znam zasto su uopste dozvolili da krece na put I na rad u tim godinama. Prijavio se. Pa svako moze da se prijavi, a na tebi je, kao agenciji, da proveris valjda ko sve krece na put I rad.
Za tri meseca, ja sam samo jednom i to u oktobru mesecu bio sprecan da odem na posao I to zbog bola u zelucu, posto sam se prethodno nehotice u zurbi prejeo. Momak iz agencije me je uredno odvezao kod lekara, iako sam mu rekao da smatram da to nije potrebno, jer sam takvu tegobu ranije u zivotu vec imao svaki put kad malo brze jedem I da ce bol u zelucu proci sam od sebe. Medjutim, on je insistirao na tome da me odveze kod lekara. Posle sam shvatio da je to bilo iz dva razloga – Prvi se odnosi na neobicnu strast tog momka po imenu Miroslav prema voznji . Jako voli da vozi kola I koristi svaku priliku da sedne za volan. A drugi, vazniji, razlog je bio u tome sto mi je taj pregled ( od kojeg nisam imao nikakvu korist ) naplacen 25e, plus sto su mi od akontacije za tu nedelju ljudi iz agencije skinuli 10e I deo bonusa od mesecne plate. I sve su to strpali sebi u dzep, sram ih bilo. Zasto ste mi skinuli sa plate I akontacije toliko ? Zato sto `` nisi dosao jedan dan na posao ``. Pa nisam isao u Bratislavu na zurku, pa da `` nisam dosao ``, vec nisam mogao da dodjem, jer sam se sa vasim kolegom Miroslavom vozikao zaobilaznim putevima da bi on sto duze vozio kola do lekarske ordinacijei tamo s njim sedeo, cekao I podvrgavao se nepotrebnom lekarskom pregledu.
Kako mene, tako su pljackali, jos I gore, I druge radnike. Jedan momak malo temperamentnijeg karaktera je skocio za gusu koordinatorki po imenu Svetlana, kada je pocela da mu nabraja sve njegove `` grehe ``, zbog cega mu je isplaceno za mesec dana svega 280e, a on je ocekivao 700e. Moralo je zbog tog incidenta da reaguje I obezbedjenje u fabrici, a pozvana je I policija. Decko je sutradan poslat nazad u Srbiju. I tako dalje.
Kao otvorena LGBT osoba, problema zbog tog mog svojstva zaista nisam imao. Nikakvih provokacija, uvreda, napada od strane ostalih radnika zaista nije bilo. Moguce I zbog toga sto su bili svesni da nisu kod kuce, u svojim prcijama, vec se ipak nalaze u EU. Ali je zato bilo tipicnih `` maminih sinova `` u sobi, koji su moju dobrotu, kolegijalnost I solidarnost dozivljavali kao priliku da se previse opuste, kao kod kuce I da cekaju da vide I okuse `` sta cu danas skuvati ``. Palo im je na pamet I da bi bilo zgodno mi daju novac, pa da ja idem sam u nabavke u trzni centar `` Kaufland ``, ili `` Tesco ``, dok oni svoje slobodno vreme trose na kartanje I druge vrste dokolicarenja. Takve ideje nisam zaista mogao da istolerisem, ako cemo hranu nabavljati I kuvati zajedno, onda cemo sve raditi ravnopravno. I ici u nabavke I kuvati I jesti. Inace ce biti svaka vaska obaska I gotovo. I tako je I bilo. Doslo je zbog tog mog stava I do nekoliko manjih sukoba, vise rasprava u povisenom tonu, ali nista ozbiljnije od toga.
Tako su, relativno brzo, uz konstantne rasprave I problem sa bezobraznim ljudima iz agencije`` Express staffing `` prosla ta tri meseca, plate su nam, kakve takve, isplacene, svaki put na ruke, neko je ustedeo vise, neko manje u zavisnosti od prohteva I navika I, naravno, od situacije koju ima u Srbiji. Vratili smo se 14. decembra.
Ja sam u globalu zadovoljan, ne uslovima rada, vec lepim druzenjem I novim drugarima iz ove slovacke avanture. Na kraju, izrazimo samo nadu da ce vlade Srbije i drugih drzava koje su clanice EU konacno precizirati I utvrditi uslove pod kojima ljudi iz nase republike odlaze na privremeni rad u inostranstvo. I da ce se vizni rezim I rezim radnih I boravisnih dozvola poboljsati, kao sto je najavljeno. Nama sa dvojnim drzavljanstvom je donekle lakse, ali ljudi koji imaju samo srpsko drzavljanstvo su u sadasnjim uslovima zaista nedovoljno zasticeni I od poslodavaca , a jos I vise od srpskih agencija, koje se bave uvozom srpske radne snage, konkretno, u Slovacku.
Naravno, za sva tri meseca, aplikacija Grindr mi je u Slovackoj radila punom parom, ali o tome, kao I o drugim prirodnim lepotama ove zemlje – nekom drugom prilikom.
AUTOR: Z.Š.
