Intervju Daniel Pinter

NOVOGODIŠNJI INTERVJU: DANIEL PINTER

GAY-SERBIA  ·  BEOGRAD  ·  ODABRAO: M  ·  DODATO: 27. DEC 2014

Daniel Pinter, Parada ponosa 2014.

Nalazimo se na kraju 2014. godine. Sabiramo utiske i tim povodom razgovarali smo sa Danielom Pinterom koji je govorio o aktivizmu, događajima koji su obeležili 2014. godinu, lgbt sceni...

Gay Serbia: Kako si došao na ideju da se baviš lgbt aktivizmom u Srbiji?Daniel Pinter: Baš zahvaljujući sajtu GS. Pre 10-ak godina, kada sam se registrovao na forumu ovog sajta, sa zanimanjem sam počeo da pratim delovanje tada aktuelnih predstavnika aktivističke scene u Srbiji - Borisa Milićevića, Dušana Maljkovića, Vlade T, čiji su me stavovi inspirisali i motivisali da se i sam aktiviram na planu borbe za unapređenje položaja naše populacije u Srbiji, zemlji koja ubija ne samo one koji se razlikuju, već i one koji se ni po čemu ne razlikuju i ne odstupaju od konvencije. Svestan golgote kroz koju svakodnevno prolaze pripadnici naše populacije, a o kojima se kroz različita svedočanstva i ispovesti korisnika na Forumu GS možemo informisati i dan danas, osetio sam potrebu i dužnost da nešto uradim, da se borim. Povezao sam se i upoznao sa Dušanom, Borisom i Vladom i tako je sve počelo te davne 2004.godine.

Gay Serbia: Kako danas vidiŠ LGBT scenu u Srbiji i da li se po tvom mišljenju popravio položaj lgbt osoba u odnosu na raniji period?
Daniel Pinter: Vidim je istu onakvu kakva je bila i pre 10 godina, prilično katakombiranu. Položaj LGBT osoba se nije popravio, iako postoje solidni, pre svega zakonski okviri, da taj položaj bude daleko bolji. Nije se popravio, jer LGBT osobe niti znaju, niti hoće da koriste pogodne zakonske mehanizme da bi zaštitile sebe od svih vidova diskriminacije i nasilja, kojih u Srbiji u praksi i dalje ima više nego što zvanične statistike pokazuju.

Gay Serbia: Šta je neophodno da bi se popravio položaj lgbt osoba u Srbiji?

Daniel Pinter: Neophodno je, pre svega, povećanje stepena lične i političke svesti same LGBT populacije, napuštanje na kratke staze komforne pozicije u klozetu, odustajanje od autohomofobije, diskrecije i drugih eufemizama za samoprezir, paranoju, stid , negiranje sopstvene prirode, kao i odustajanje od ćutanja. Ćutanje je najgore. Ono je višeznačno. Može biti znak opravdanja i optužbe, slaganja i neslaganja. Njime može da se izrazi pritisak i zadovoljstvo. Da ćuti može pobednik, a da ćuti, može i gubitnik. Što se LGBT populacije tiče, ćutanje je najčešće znak opravdanja i slaganja sa nasiljem, to je ćutanje gubitnika.

Gay-Serbia: Misliš li da postoji sujeta među aktivistima?

Daniel Pinter: Kako da ne. Velika većina aktivista pati od tzv. Sindroma ‘' diva ‘' i ‘' sveznajućih, bogomdanih mesija ‘', čija reč ima ‘' kosmičku, univerzalnu i definitivnu vrednost. ‘' Sto puta sam im govorio da smo mi drugovi i drugarice i da treba da delujemo u sabornosti. Kolege aktivisti, međutim, uspostavljaju neku, meni nejasnu, hijerarhiju i žude za ‘'elitizmom ‘'. Ja prihvatam hijerarhiju u znanju i radu, u stvaralaštvu. Ali, ti koji su u znanju, u radu, u stvaralaštvu na vrhu lestvice, obično sebe ne smatraju pripadnicima elite. Pretpostavljam da takvi sebe smatraju odgovornim prema svom poslu, prema svojoj porodici, prema svojoj zemlji i populaciji kojoj pripadaju. Napori koje čine u radu i u obrazovanju i odgovornost koju u tom pogledu nose, lišavaju ih sklonosti ka egzibicionizmu, na kome se, velikim delom, zasniva tzv. Aktivistička elita u nas. Takva aktivistička scena se u današnjim prilikama sastoji od ličnosti koje u aktivizmu uglavnom statiraju, jer im aktivizam služi kao pozornica da odigraju svoje sporedne i loše uloge, a ima i nešto smutljivaca tipa Ostapa Bendera.
Moj aktivizam se razlikuje od aktivizma većine danas delujućih kolega. Partizan u duši, uvek sam spreman za ulične, akcije, diverzije i borbu protiv sistema, koji nas ugnjetava. To je danas manje potrebno nego što je bilo potrebno , na primer, 2009. godine, kada je u poslenjem momentu država zabranila Prajd. Tada sam vodio žustru raspravu sa Borisom Milićevićem, jer nije želeo da prihvati moj predlog da, uprkos zabrani, nas nekoliko ipak izađemo u Knez Mihailovu u Beogradu, održimo miting i ostvarimo svoje ustavno pravo na okupljanje. Posvađali smo se žestoko, međutim, sa njegovom organizacijom GSA sam ipak ostvario za naš pokret jako korisnu saradnju već naredne godine, kada smo organizovali Paradu ponosa i prateće manifestacije, beše to nezaboravna 2010. godina.
Sujeta, dakle, postoji, ali ako smo dovoljno razumni da shvatimo da nas sve veže jedan viši, opšti, sveti cilj, koji se više i ne tiče toliko nas koji sada živimo, već se tiče potrebe da što je moguće bolje pripremimo teren narednim generacijama da žive potpuno slobodno, lišeni svih onih problema sa kojima smo se mi suočavali i sa kojima se i dalje suočavamo. Kad to shvatimo, shvatićemo i da je sujeta jedna sasvim beznačajna, trivijalna i glupa stvar.

Gay-Serbia: Da li misliš da je Prajd potreban?

Daniel Pinter: Kako da ne. I principijelno, ali i kao potencijalno vrlo komercijalna manifestacija, koja može biti i turistička atrakcija, što će i postati onog trenutka kada Srbija postane civilizovana, uređena država Evropske unije.

Gay-Serbia: Šta te iznervira u sekundi?

Daniel Pinter: Fašizam u novom obliku, na našim prostorima. Ako bi se balkanski fašizam opet konstituisao i ispoljio, a postoje tendencije da se to desi, tvrdim da bi bio gori od prethodnog (italijanskog, nemačkog i japanskog). Ako je moguće da nešto od prethodnog fašizma bude gore, to bi bio ovaj naš, balkanski. Onaj prethodni je bio nekako organizovan, sistematičan, ‘' rafiniran ‘'. Sa pravilima svoje morbidne igre. Ovaj bi bio neorganizovan, haotičan, primitivan i bez ikakvih pravila. PAKAO.

Gay-Serbia: Šta je po tebi obeležilo 2014. godinu?

Daniel Pinter: Na žalost, nacionalna katastrofa sa majskim poplavama prilikom kojih je ‘' isplivao ‘' u najjarkijim bojama tragikomični, nušićevski karakter, kako vlasti, tako i našeg naroda u celini.

Gay-Serbia: Šta je po tebi obeležilo LGBT scenu u 2014. godini?

Daniel Pinter: Septembarska Parada ponosa u Beogradu i novembarski Dan sećanja na žrtve transfobije u Novom Sadu.

Gay-Serbia: Pesma koja je po tebi obeležila 2014. godinu?

Daniel Pinter: ‘'Lijte kiše , ‘ ladne vode ‘' od Zorica Marković. Na žalost.

Gay-Serbia: Šta ćeš poklanjati drugima za Novu godinu?

Daniel Pinter: Svoje ideje, vizije, predloge, kao i uvek. Najbližima, naravno, sledi neka originalna sitnica, kakav lep upaljač, ekscentrične gaćice, ili tako nešto već što se prikladno daruje prilikom novogodišnjih praznika.

Gay-Serbia: Gde ćeš dočekati 2015. godinu?

Daniel Pinter: U svom stanu u Novom Sadu. Posle veoma burnih događaja u kojima sam učestvovao tokom 2014.godine, željan sam da najluđu noć provedem kod kuće, okružen dragim licima svojih prijatelja, drugova i drugarica.

Gay-Serbia: Događaj kome se već raduješ u 2015. godini?

Daniel Pinter: To je već u domenu lepih želja i nadanja. Pa, eto, voleo bih da se pojavi neka moja ‘' naslednica ‘', koja LGBT aktivizam shvata i doživljava isto kao i ja. Po sistemu ‘' Gde ja stadoh, ti produži ‘'. Jer, u 2015. Godini me izvesno čeka ponovno aktiviranje na naučnom planu, naime, moram da položim pravosudni ispit, jer mi se javila želja da se bavim advokaturom. Priprema tog ispita zahteva veoma ozbiljan rad i studiozno posvećivanje izučavanju materije, naučne građe.

Gay-Serbia: Preporuči nam:
- knjigu: ‘' Mrsne priče ‘', jedinstvena zbirka ‘' bezobrazne ‘', ‘' bestidne ‘' narodne proze
- film: Kingdom come . To je poslednji dobar film koji sam pogledao, te ga zato I preporučujem.
- mesto za izlazak: Kafana ‘' Orač ‘' u Bečeju
- kondom: Dobri su i ovi ‘' Romed ‘' što se nabavljaju u apotekama za 13 dinara po komadu. Samo nikako bez kondoma.

Gay-Serbia: Neka poruka za kraj?

Daniel Pinter: Dragi drugarice i drugovi, izađite iz ormara. Što pre! Srećna Nova godina!
Gay-Serbia.com